Надлежност Основног суда регулисана је одредбом члана 23 Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015, 13/2016, 108/2016, 113/2017 и 65/2018 - одлука УС)
Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности. Судови опште надлежности су основни, виши и апелациони судови и Врховни касациони суд, као највиши суд у земљи. Судови посебне надлежности су прекршајни судови, Виши прекршајни суд, привредни судови, Привредни апелациони суд, и Управни суд.
Основни судови
Основни судови основани су за територију града односно једне или више општина. На подручјима појединих основних судова основане су судске јединице у којима се суди и предyзимају друге судске радње.Основни суд у првом степену, између осталог, суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана или казна затвора до 10 година и 10 година; у грађанскоправним споровима, у стамбеним споровима, о правима и обавезама из радног односа, води извршне и ванпарничне поступке за које је надлежан, пружа правну помоћ, међународну правну помоћ и врши друге послове одређене законом.
Виши судови
Виши судови основани су за подручје једног или више основних судова. Виши суд у првом степену, суди за кривична дела за која је предвиђена као главна казна казна затвора преко 10 година; за кривична дела против Војске Србије, одавање службене и државне тајне, изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, повреду територијалног суверенитета, суди за ратне злочине, прање новца, кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика, силовање, суди у поступку према малолетницима, одлучује о захтевима за рехабилитацију, о забрани растурања штампе и ширење информација средствима јавног информисања и врши друге послове одређене законом.Виши суд суди у грађанскоправним споровима кад вредност предмета спора омогућије изјављивање ревизије, у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства, о ауторским и сродним правима, поводом штрајка.Виши суд, у другом степену, одлучује о жалбама на одлуке основних судова у случајевима предвиђеним Законом о уређењу судова.Виши суд води поступак за издавање окривљених и осудјених лица, извршава кривичну прерсуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом.
Апелациони судови
Апелациони судови поступају у предметима односно надлежни су за подручја више виших судова. Седишта апелационих судова су у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Апелациони суд одлучује по жалбама на одлуке основних судова, у случајевима у којима за одлучивање није надлежан виши суд, и о жалбама на одлуке виших судова.
Прекршајни судови
Прекршајни судови надлежни су односно поступају у предметима за територију града и једну или више општина.Прекршајни суд у првом степену суде за прекршаје, ако није надлежан орган управе и одлучује о жалбама на одлуке органа управе у прекршајном поступку.
Виши прекршајни суд
Виши прекршајни суд за територију Републике Србије, са седиштем је у Београду. У одељењима изван седишта суда, у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, такође се суди и предузимају остале судске радње. Одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова.
Привредни судови
Привредни судови поступају у предметима односно надлежни су за територију једног или више градова, односно више општина.Привредни суд у првом степену, између осталог, суди у споровима између домаћих и страних привредних субјеката, између привредних субјеката и других правних лица и у појединим споровима привредних субјеката и физичких лица; у споровима о ауторским и сродним правима; о страним улагањима, о заштити фирме, о привредним преступима, одлучује у споровима поводом стечаја и ликвидације и другим поступцима, у складу са законом.
Привредни апелациони суд
Привредни апелациони суд, са седиштем у Београду, надлежан је односно одлучује о жалбама на одлуке привредних судова.
Управни суд
Седиште Управног суда Републике Србије је у Београду. Управни суд има одељења изван седишта суда у којем суди и предузима остале судске радње. Суди у управним споровима.
Одељења Управног суда јесу:
1.Одељење у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Ужицу и Чачку.
2.Одељење у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Косовској Митровици, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту.
3.Одељење у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Панчеву, Сомбору, Сремској Митровици и Суботици
Врховни касациони суд
Према Уставу Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.98/2006) и Закону о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр.116/2008 и 104/09), Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, са седиштем у Београду.Истим Законом одређена је надлежност Врховног касационог суда. Подељена је на надлежност у суђењу и надлежност изван суђења. У оквиру надлежности у суђењу, утврђено је да Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом. Врховни касациони суд одлучује и о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.
У оквиру надлежности изван суђења, прописано је да Врховни касациони суд:
- утврђује начелне правне ставове ради јединствене судске примене права,
- разматра примену закона и других прописа и рад судова,
- именује судије Уставног суда,
- даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда и
- врши друге надлежности одређене законом.
Врховни касациони суд одлучује о правним средствима у већу од троје судија, ако законом није друкчије одређено.Председника Врховног касационог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу опште седнице Врховног касационог суда и надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина. Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може поново бити биран.
